Meksiko izgleda jednostavno: deset karata, jedna licitacija, deset štihova. Iza te jednostavnosti krije se nekoliko zamki u koje upadne skoro svako u prvih stotinu deljenja. Neke su u licitaciji, neke u igri, a neke u pravilima bodovanja, koja nagrađuju i kažnjavaju na načine koje je za stolom lako zaboraviti.
Ispod je dvanaest takvih grešaka, otprilike redom kojim se javljaju tokom deljenja. Uz svaku piše zašto košta poene i šta raditi umesto toga.
1. Licitacija viša nego što treba
Ovo je najskuplja navika u Meksiku i dolazi iz pogrešnog razumevanja bodovanja. Kad prođeš, upisuješ štihove koje si stvarno odneo, a ne broj koji si rekao. Zoveš 6 i odneseš 8: pišeš +8. Zoveš 8 i odneseš 8: opet pišeš +8.
Zato viša licitacija, kad prođeš, nikad ne donosi više poena. Samo poskupljuje pad i čini ga verovatnijim. Jedini razlog da licitiraš više je da dobiješ licitaciju: ako je neko već rekao 6, a ti hoćeš ruku, reci 7, ne 8.
Isto važi i na vrhu. Prošla devetka sa deset štihova donosi 10, isto kao prošla desetka. Desetku zovi samo kad je neko već rekao 9.
Pravilo: licitiraj najmanji broj kojim dobijaš licitaciju, a višak štihova će se sam upisati.
2. Brojanje keceva umesto štihova
Kečevi deluju jako, pa ruka sa tri ili četiri keca mami na visoku licitaciju. Ali kečevi u četiri različite boje donose četiri štiha i ništa više, dok protivnici nose sve ostalo.
Ako izabereš tref za adut, imaš A-K-8: tri aduta, a ostalih pet ne vidiš. Prebroj pošteno: četiri keca i kralj tref su pet štihova, a sve ostalo zavisi od talona. Ovo je ruka za 5 ili 6, ne za 7 ili 8. Snaga u štihovima dolazi od dužine aduta i dugih boja; kečevi su samo deo priče. Kako se ruka pravilno broji, piše u vodiču kako licitirati.
3. Talon kao obećanje
U talonu su dve od dvadeset dve karte koje ne vidiš. Dok licitiraš, lako je zamisliti da baš karta koja ti treba čeka tamo. Pravi brojevi otrežnjuju:
| Nadaš se… | Šansa |
|---|---|
| Jednoj određenoj karti (recimo kecu adut) | 9,1% |
| Bar jednoj od dve određene karte | 17,7% |
| Bar jednoj od tri (recimo bilo kom od tri aduta koja ti fale) | 26,0% |
| Bar jednoj od četiri | 33,8% |
| Da su obe karte talona aduti, od tri koja ti fale | 1,3% |
Talon češće pomaže nego što ne pomaže, jer uvek dobijaš dve karte umesto svoje dve najgore. Ali retko donosi baš onu kartu kojoj si se nadao. Licitiraj na ruku koju imaš, a dobar talon shvati kao bonus. Više ovakvih brojeva je na strani verovatnoće i statistika.
4. Škartiranje najmanjih karata
Posle talona imaš dvanaest karata i dve škartiraš. Početnici bacaju dve najmanje. To su često pogrešne karte.
Dve najmanje karte su 7♥ i 8♣. Sedmica herc je pravi gubitak: to je adut, a i najmanji adut može da donese štih sečenjem ili kao poslednji preostali adut. Bolji par je precrtan: K♦ i 8♣. Kralj sam u boji skoro uvek pada pod keca. Kad ga škartiraš, ostaješ bez karoa, pa svaki karo kojim protivnici izađu sečeš malim adutom.
Dobar škart obično radi jedno od dvoje: pravi prazninu (ili jednu kartu) u sporednoj boji, ili baca karte koje bi ionako izgubile štih. Adut skoro nikad ne baca.
5. Neizvučeni aduti
Igrač koji ne može da odgovori na boju mora da seče ako ima aduta. To pravilo svaki zalutali protivnički adut pretvara u napunjeno oružje: čim ostane bez tvoje sporedne boje, tvoj kec je presečen. Novi nosioci često prvo nose sporedne keceve, jer izgledaju sigurno. Nisu sigurni dok aduti ne izađu. Prvo izvuci adute, osim ako nemaš konkretan razlog da to ne uradiš. Vodič za igru nosioca objašnjava kada treba stati.
6. Izvlačenje svih aduta sa samo četiri
Kad imaš četiri aduta, protivnici takođe imaju četiri. Ako izvučeš sve njihove, potrošio si i sve svoje, a kad sledeći put izgubiš štih, protivnici mogu da igraju svoju najbolju boju bez ikakve zaštite. Sa četiri aduta izvuci samo one koji prete tvojim jakim kartama, a poslednjeg sačuvaj da zaustaviš boju. Još bolje, dobro razmisli pre nego što visoko licitiraš sa četiri aduta.
7. Rizik licitacije zbog viška
Višak donosi jedan poen. Pad košta licitaciju, a gubiš i poene koje bi upisao da si prošao. Za licitaciju od 7, razlika između +7 i −7 je 14 poena u Easy bodovanju, a između +7 i −14 čak 21 u Normal bodovanju. Igra koja devet puta od deset donese štih više, a deseti put obori licitaciju, igra je na gubitak. Prvo obezbedi licitaciju, pa onda igraj na višak.
8. Izlazak iz viljuške kao gangster
Viljuška je par kao kec i dama bez kralja, ili kralj i žandar bez dame. Ako izađeš iz nje, nosilac igra posle tebe i nosi štih kartom koja popunjava rupu. Ako sačekaš da neko drugi otvori boju prema tebi, nosiš oba štiha. Kao gangster izlazi iz boja bez takvih rupa: iz niza kao 10-9-8 ili malim kartama iz boje bez slika. Više u vodiču za odbranu.
9. Borba sa sopstvenim partnerom
Dvojica gangstera su tim za to deljenje. Tri navike rade protiv tog tima:
- Preuzimanje štiha od partnera koji već nosi, čime se baca jaka karta koja će odbrani kasnije faliti.
- Izlazak adutom, čime pomažeš nosiocu da izvuče partnerove adute.
- Čuvanje iste boje kao partner na kraju deljenja, dok nosilac nosi štihove u drugoj. Ako je partner bacio dve karte iz neke boje, tu boju sada čuvaš ti.
Odbrana je dvema najjačim kartama uzela jedan štih. Mali pik bi doneo isti štih kraljem, a kec bi ostao za sledeći krug.
10. Zaboravljena nula u Normal bodovanju
Javni stolovi i mini partije na Mexico Club-u igraju Easy bodovanje, gde gangster bez štiha dobija 0. Turniri igraju Normal bodovanje, a privatne sobe mogu da ga izaberu. Tamo gangster bez ijednog štiha gubi iznos licitacije: nula štihova protiv licitacije od 8 košta 8 poena. Igrači navikli na javne stolove na turniru često žrtvuju svoju jedinu jaku kartu i to skupo plate. U Normal bodovanju obezbedi bar jedan štih.
11. Meksiko na sreću
Meksiko je svih deset štihova, bez talona. Prošao Meksiko donosi +20, ali pad košta 20 u Easy bodovanju i 40 u Normal bodovanju, a na Meksiku gangsteri svoje štihove upisuju duplo. Dovoljan je jedan izgubljen štih za pad. Uz to vidiš samo svojih deset karata: među ostalih dvadeset dve su i dve u talonu, koje nikad nećeš videti. Zovi Meksiko kad možeš da prebrojiš deset štihova, a ne kad možeš da ih zamisliš. Pogledaj vodič kada zvati Meksiko.
12. Igra bez gledanja u tabelu
Igra se završava na kraju deljenja u kom neko dostigne cilj, 51 u običnoj partiji, a pobeđuje najveći zbir. Dve činjenice iz tabele menjaju odluke:
- Protivnik blizu cilja. Igraču sa 47 poena trebaju samo četiri štiha kao gangsteru da stigne do 51. Kao nosilac igraš i protiv tog broja, ne samo za svoju licitaciju; kao njegov saigrač u odbrani, zapamti da savez traje jedno deljenje, a partija je svako za sebe: ponekad je bolje pustiti nosioca da prođe sa malom licitacijom nego partneru pokloniti pobedu.
- Zbir nikad ne ide ispod 0. Ako imaš 3 poena, pad od 7 te spušta na 0 i košta samo 3. Mali zbir je najjeftiniji trenutak za rizik; veliki zbir je trenutak da ga čuvaš.
Pre sledećeg deljenja
Za ispravljanje ovih grešaka ne treba poseban talenat. Licitiraj najmanje što dobija licitaciju, broji štihove umesto keceva, škartiraj ka praznini, izvuci adute i pamti koje bodovanje važi za stolom. Ostalo je vežba. Sva pravila, sa svim slučajevima bodovanja, su na strani sa pravilima, a vođena partija za vežbu u tutorijalu.